Ospo­ra­va­nje prav­nog sta­tu­sa Pra­vo­slav­ne cr­kve kroz na­vod­ne „ar­gu­men­te” da „ni­je re­gi­stro­va­na” po Za­ko­nu o prav­nom po­lo­ža­ju vjer­skih za­jed­ni­ca od 1977. i upu­ći­va­nje cr­kve ko­ja vje­ko­vi­ma po­sto­ji u Cr­noj Go­ri na ne­ka­kvu „re­gi­stra­ci­ju,” ko­ja ni­je pro­pi­sa­na za­ko­nom, ne pred­sta­vlja ni­šta dru­go ne­go pro­du­že­tak ide­o­lo­ške bor­be pro­tiv cr­kve, oci­je­nio je ju­če u iz­ja­vi za „Dan” mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On je ko­men­ta­ri­šu­ći no­vi Za­kon o stran­ci­ma, ko­ji je ju­če usvo­jen, a pre­ma ko­jem će sve­šte­ni­ci iz Sr­bi­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne mo­ra­ti da po­la­žu cr­no­gor­ski je­zik i pri­la­žu po­tvr­du o re­gi­stra­ci­ji vjer­ske or­ga­ni­za­ci­je za ko­ju ra­de, da bi do­bi­li pri­vre­me­ni bo­ra­vak, pod­sje­tio pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Iva­na Bra­jo­vi­ća da mu je dok je bio mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va po­slao do­pis u ko­jem ga je upo­znao da hri­šćan­ska cr­kva po­sto­ji na ovim pro­sto­ri­ma od če­tvr­tog vi­je­ka.
Mi­tro­po­lit tra­ži da se pre­sta­ne sa pro­go­nom iz Cr­ne Go­re pra­vo­slav­nih sve­šte­ni­ka, mo­na­ha i vjer­skih slu­žbe­ni­ka ko­ji su stra­ni dr­ža­vlja­ni.
– Skre­će­mo vam pa­žnju na ne­sum­nji­ve po­dat­ke da se od cr­kve tra­ži da po­stu­pa i či­ni rad­nje ko­je nijesu ni­jed­nim po­zi­tiv­nim cr­no­gor­skim za­ko­nom pro­pi­sa­ne – uka­zu­je vla­di­ka Am­fi­lo­hi­je, ko­ji je u ra­ni­jem pi­smu Bra­jo­vi­ću pre­ci­zi­rao šta se sve de­ša­va­lo sa cr­kvom na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Cr­ne Go­re kroz vje­ko­ve, te ka­ko je mi­je­nja­la na­zi­ve.
Mi­tro­po­lit pod­sje­ća Bra­jo­vi­ća da mu je još 2012. ob­ja­snio da pra­vo­slav­na cr­kva u da­na­šnjoj Cr­noj Go­ri po­sto­ji od 4. vi­je­ka po Hri­stu, pr­vo pod ime­nom Epi­sko­pi­je Di­ok­slij­ske, Ri­san­ske, Ska­dar­ske i Ras­cij­ske, u vre­me­nu je­din­sta­va Cr­kve is­to­ka i za­pa­da.
– Drev­no hri­šćan­ske Epi­sko­pi­je ko­tor­ska i bar­ska do­bi­le su od 11. vi­je­ka svoj kon­ti­nu­i­tet u Nad­bi­sku­pi­ji bar­skoj i Bi­sku­pi­ji ko­tor­skoj Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve, a osta­le drev­ne epi­sko­pi­je od 1220. po­sto­je bez pre­ki­da u da­na­šnjem ob­li­ku kao Zet­ska epi­sko­pi­ja, od 1346. na Sa­bo­ru u vri­je­me ca­ra Du­ša­na i pa­tri­jar­ha srp­skog Jo­a­ni­ki­ja, uz­dig­nu­ta na ste­pen mi­tro­po­li­je, Bu­dim­ska, Hum­ska i Ra­ška, u sa­sta­vu Ar­hi­e­pi­sko­pi­je Žič­ke, od­no­sno Peć­ke pa­tri­jar­ši­je. Po­red isto­rij­skih uslo­vlje­nih pro­mje­na (Zet­ska = Cr­no­gor­ska i Sken­de­rij­ska, Cr­ne Go­re i Br­da, da­nas Cr­no­gor­sko-pri­mor­ska mi­tro­po­li­ja; Hum­ska = da­nas Za­hum­sko-her­ce­go­vač­ka, na če­lo ko­je je bio i Sv. Va­si­li­je Ostro­ški; Bu­di­mljan­ska = Za­hum­sko-ra­ška iz vre­me­na kra­lja Ni­ko­le, da­nas Bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka, Ra­ška = Ra­ško-pri­zren­ska, di­je­lom Mi­le­šev­ska, Do­bro­bo­san­ska, da­nas u Cr­noj Go­ri dje­lo­vi Mi­le­šev­ske) sve te epi­sko­pi­je su od osni­va­nja bi­le or­gan­ski dje­lo­vi Peć­ke pa­tri­jar­ši­je, sve do nje­nog uki­da­nja 1766. Od ta­da do 1920. dje­lo­vi ne­ka­da­šnje Peć­ke pa­tri­jar­ši­je su ju­ris­dik­cij­ski pri­pa­da­li Ca­ri­grad­skoj pa­tri­jar­ši­ji, a dru­gi dje­lo­vi pod ime­nom Cr­no­gor­ske mi­tro­po­li­je u Knja­že­vi­ni/Kra­lje­vi­ni Cr­noj Go­ri, Kar­lo­vač­ke mi­tro­po­li­je, Mi­tro­po­li­je Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je do 1879. go­di­ne, Bu­kov­sko-dal­ma­tin­ske mi­tro­po­li­je – upra­vlja­li su se sa­mo­stal­no u stal­nom iš­če­ki­va­nju ob­no­ve je­din­stva Peć­ke pa­tri­jar­ši­je – ob­ja­šnja­va mi­tro­po­lit.
On pod­sje­ća da je od­lu­ku o vas­po­sta­vlja­nju je­din­stva Peć­ke pa­tri­jar­ši­je pr­vo do­nio Si­nod Cr­no­gor­ske mi­tro­po­li­je 16. de­cem­bra 1918. go­di­ne, a po­tom je sa­gla­šno­šću svih osta­lih mi­tro­po­li­ja je­din­stvo ostva­re­no 1920. go­di­ne, a po­tvr­đe­no 1922. To­mo­som Va­se­ljen­ske pa­tri­jar­ši­je, uz uklju­če­nje u Be­o­grad­sku pa­tri­jar­ši­ju i dru­gih eper­hi­ja Va­se­ljen­ske pa­tri­jar­ši­je, i sa­gla­sno­šću svih auto­ke­fal­nih pra­vo­slav­nih cr­ka­va u svi­je­tu. No­vim Usta­vom ob­je­di­nje­ne Peć­ke/Be­o­grad­ske pa­tri­jar­ši­je, od­no­sno Srp­ske pra­svo­slav­ne cr­kve od 1931. Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska je pro­ši­re­na ne­ka­da­šnjom Za­hum­sko-ra­škom/Nik­šić­kom epar­hi­jom, dje­lo­vi­ma Peć­ke mi­tro­po­li­je i Bo­ko­ko­tor­skom epar­hi­jom i do­bi­la na­ziv Cr­no­gor­sko-pri­mor­ska, a 2000. je ob­no­vlje­na i iz­dvo­je­na Bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka epar­hi­ja – pod­sje­tio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
On is­ti­če da su vas­po­sta­vlja­njem je­din­stva Peć­ke pa­tri­jar­ši­je, u okvi­ri­ma da­na­šnje SPC, vje­ko­vi­ma po­sto­je­će pra­vo­slav­ne epar­hi­je na pro­sto­ri­ma da­na­šnje Cr­ne Go­re sa­ču­va­le i ču­va­ju svoj ne­pre­ki­nu­ti kon­ti­nu­i­tet, iden­ti­tet, imo­vi­nu i pu­no sa­mo­u­pra­vlja­nje, sa­gla­sno vje­kov­nom ka­non­skom pra­vu i po­ret­ku pra­vo­slav­nih cr­ka­va.
– Taj kon­ti­nu­i­tet, za­kon­sko-prav­ni su­bjek­ti­vi­tet i imo­vin­ska pra­va su im pri­zna­va­le i po­tvr­đi­va­le sve vla­sti i dr­ža­ve kroz vje­ko­ve, bez ob­zi­ra na nji­ho­ve pro­mje­ne i pro­mje­ne dr­žav­nih gra­ni­ca. Ni­šta vi­še, ali ni ma­nje, ne oče­ku­je i ne tra­ži Pra­vo­slav­na cr­kva od vla­sti sa­da­šnje ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re i nje­nih or­ga­na – po­ru­ču­je mi­tro­po­lit.
M.S.


Tra­že ista pra­va

Mi­tro­po­lit is­ti­če da oba­ve­za re­gi­stra­ci­je ne po­sto­ji po za­ko­nu te ni­ko, pa ni cr­kva, ni­je du­žna da po­stu­pa i či­ni rad­nje ko­je za­ko­nom ni­je­su pro­pi­sa­ne. Is­ti­če da broj­na va­že­ća rje­še­nja, od­lu­ke i pra­vo­sna­žne sud­ske pre­su­de utvr­đu­ju i po­tvr­đu­ju da Mi­tro­po­li­ja i sve epar­hi­je SPC u Cr­noj Go­ri ima­ju ne­spo­ran prav­ni sta­tus.
– Još jed­nom i iz­no­va po­zi­va­mo MUP Cr­ne Go­re da pre­ki­ne sa pro­go­nom i iz­go­nom vi­še sve­šte­ni­ka i mo­na­ha, ko­ji ne­ma­ju cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo. Upor­no se pre­ne­bre­ga­va či­nje­ni­ca da je ri­ječ o lju­di­ma ko­ji ni­ka­da ni­je­su ima­li pro­blem sa za­ko­nom i ko­ji su lo­jal­ni gra­đa­ni Cr­ne Go­re. I ovaj pro­blem je vje­štač­ki iza­zvan jer su svim sve­šte­ni­ci­ma i mo­na­si­ma bez cr­no­gor­skog dr­ža­vljan­stva go­di­na­ma una­zad re­dov­no odo­bra­va­ni pri­vre­me­ni bo­rav­ci upra­vo po pro­pi­si­ma ko­ji su i da­nas na sna­zi. Od nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na Cr­ne Go­re oče­ku­je­mo da se što pri­je pri­stu­pi pri­pre­mi i do­no­še­nju no­vog za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti i cr­kva­ma i vjer­skim za­jed­ni­ca­ma, za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji od­u­ze­te imo­vi­ne Cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca i pri­pre­mi ugo­vo­ra sa Srp­skom pra­vo­slav­nom cr­kvom u istom obi­mu pra­va kao što je već uči­nje­no u slu­ča­ju Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve, Islam­ske i Je­vrej­ske za­jed­ni­ce – ka­že mi­tro­po­lit.


Usvo­jen spor­ni pro­pis

Skup­šti­na je ju­če usvo­ji­la Za­kon o stran­ci­ma, gla­so­vi­ma vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je oku­plje­ne oko De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS). U tre­nut­ku gla­sa­nja u skup­šti­ni je bio 41 po­sla­nik vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je i svi su ga po­dr­ža­li. Od­su­tan je bio po­sla­nik Gen­ci Ni­man­be­gu.